Ovako ja to vidim - iliti pogled na svet jedne istinske plavuše: ПОМОЗИМО ДЕЦИ ДА ПОСТАНУ ЉУДИ -илити битка за вели...

Ovako ja to vidim - iliti pogled na svet jedne istinske plavuše: ПОМОЗИМО ДЕЦИ ДА ПОСТАНУ ЉУДИ -илити битка за вели...: О деци, васпитању и образовању највише, чини ми се причају они који најмање имају везе са тим. И свако се најбоље разуме у то како би тре...

ПОМОЗИМО ДЕЦИ ДА ПОСТАНУ ЉУДИ -илити битка за велике бебе

О деци, васпитању и образовању највише, чини ми се причају они који најмање имају везе са тим. И свако се најбоље разуме у то како би требало да се брине о деци, како их и чему учити, како васпитати, ко је крив, а ко одговоран. У ситуацијама када одређене ствари треба критиковати, читаво друштво се уједини као велики трагични грчки хор. Сви, у глас, износе општа места, друштво је криво, наставници ништа не раде, све то креће из породице…

Ок. Слажем се. Волим и ја фудбал, али се нешто не гурам да будем селектор. Нисам сигурна да ли је увек тренер (наставник) крив, или је криво друштво и закони што јадни фудбалери тако лоше играју (а, гле чуда, ватерполисти и рукометаши, најсвежије, и Ђоковић) се отели контроли па у потпуно истим (замишљеним) условима, постижу врхунске резултате.

Да ли то значи да су тренери у тим спортовима бољи?

Да ли значи да су родитељи (ако све креће из породице) ових спортиста добри, а родитељи фудбалера неки беспризоран свет?

Да ли за различите спортисте у истој земљи важе различити закони – па су одређене одредбе „добронамерне“ према једнима, а репресивне према другима?

Ово је чисто мој покушај да кроз један можда сликовитији пример покажем бесмисленост општих места – закон, родитељи, наставници. Свако дете је прича за себе. Као и његова породица. Заиста све потиче из породице – али ако у тешким условима примарна породица не функционише јер само теоретски постоји -а практично је у расулу, онда је, поред најбоље воље, све бесмислено.

Не причам овде о хармонији и љубави у породици, да ли постоји или не. О, не, никако. То су фразе. Ако двоје људи више не могу заједно разведу се, дете пати, или му буде боље у новостеченим условима, али то није расуло о којем говорим. Шта је са децом из породица  у којима је један родитељ рецимо зависник, насилник, или неадекватан из било ког другог разлога? Изгуби посао, почне да се задужује,  занемарује дете, проћерда све, почне да пије…  успут други родитељ такође остане без посла, дете више нема ни где да спава, а камоли да се школује? Рећи ће неко да претерујем. И ја бих волела да вам могу рећи да је ово само један од искарикираних примера чисто ради илустрације, али није. Нажалост.

Да, постоје Центри за социјални рад, и не бих ни реч против њих рекла. Напротив. Али то је друга прича, о том један други пут. Али, нису Центри ти који треба да чисте за онима који дозвољавају да овакве приче постану уобичајене. Преко 20 година сиромашења на сваком плану, водело је до овога. Да више ни основна ћелија не функционише. Успут, да подсетим да су и наставници, тј. просветни радници исто нечији родитељи или нечија деца, значи у истом ланцу имања илити немања. Како помоћи оваквој деци? Говорим из визуре предавача у средњој школи, о деци која су на прагу живота, и ако их пустимо низ воду гурнули смо их са  тог животног прага, а ако затворимо очи, кршимо закон – тј. себе доводимо у незгодан положај?

Обавезе одељењског старешине су лепо објашњене и ако бисмо се тога држали, све би било лако. Колико пута сме родитељ да правда, колико часова сме да изостане, колико негативних оцена, колико лакших прекршаја до теже повреде дисциплине и ето ти решеног проблема.

Срећом, радим у школи чији сам ђак и сама некад била и у којој сам већ тада научила да постоји лакши пут (држи се правила и жмури ) и тежи у ком се такође држиш свих правила, али се не кријеш иза њих већ гледаш како да из њих  извучеш максимум за дете.  Докле год је то могуће. А није увек.

Где научиш децу да нису само број у дневнику и да морају да разумеју да сваком од њих прилазим као појединцу, и да гледам да негде неке ствари растегнем до максимума, а негде опет притегнем, јер сваком треба другачији приступ. Да не пукне где је танко. И већина то разуме. Она већина која зна да је онима због којих нешто растежем то  можда последње растезање у животу и да је то једина карта за свет коју могу да добију. Други не разумеју, али, надам се да једном хоће. Због своје будуће деце.

Ово је као битка за бебе, али велике бебе. Волела бих да што више људи прочита и размисли о томе – има ли снаге у нама да покренемо БИТКУ ЗА МЛАДОСТ, јер ако је сад пустимо низ воду… све битке за бебе и инкубаторе, биће бесмислене, јер стварањем социјалних случајева, не стварамо услове ни за рађање, него за неке друге тужне приче.

Размислите о овоме…

Da li su Džoni i Vanesa u stvari dimna zavesa za SOPU i PIPU ili plavuša i teorija zavere

Verovatno je i do vas stigla vest da se Džoni i Vanesa razilaze. Podseti me to na naš čuveni razlaz na relaciji Dača - Nata. Hoće, neće, ko je koga ostavio i zašto. Kad se kod nas takve stvari dešavaju, jednostavno znamo da se ispod žita valja nešto mnogo krupnije. Sitne, tračerske vesti zamagle nam poglede, i dok nacija brine da li je Nata prevarila Daču i kako će mala Hana sve to da podnese, dotle se privatizuje recimo još ono malo nečega što je ostalo, ili se potpiše još neki besmisleni sporazum, ili nas odbiju na još jednom evropskom izboru za mis, ili nešto slično...

E, sad, umesto da me preplavi osećaj blaženstva.... ah, najzad, Džoni, koji je sigurno svih ovih godina samo čekao da se rasturi od Vanese, pa da potraži baš mene (to što je i vama to prošlo kroz glavu, irelevantna je činjenica, jer, ovo je moj blog, pa u njemu Džoni pati baš za mnom), tog osećanja nema. Prvo, razmišljam kako da mu saopštim da je totalno omašio tajming, i da sada kada on hoće ja neću, eh, moj Džoni, ni ona polovina indijanske krvi nije više dovoljna - pirat iz malo bližih krajeva no što su Karibi, zarobi mi srce i tako ti je kako ti je, moj Džoni. 

Nošah se čak sa mišlju da mu napišem i jedno pisamce - da razmisli, da se vrati Vanesi, ali onda poučena onom pričom sa početka - shvatih - sigurno se u svetskim okvirima nešto mnogo krupno dešava, a ovo dvoje su tu samo da nam skrenu pogled sa nečega. E, sad sa čega, ne bih baš umela da vam kažem, u ovom trenutku. Ali da ima neka tajna veza, nemojte ni da sumnjate. Eto, umesto da se brinemo u vezi sa SOPA i PIPA pričom, o tome da već koliko sledeće nedelje čitava globalna mreža više neće biti velika hipi komuna, da će se zbog deljenja lepo poređenje dade neko - recimo neke pesme Majkla Džeksona, moći "pazariti" do 5 godina zatvora, tj. čak godinu dana više nego što je dobio lekar koji je ubio istog. Da će Vikipedija, Ju tjub... i slični sajtovi staviti katanac jer će svrha njihovog postojanja prestati. Da će  FB, G+, ili lokalnije ali isto tako masovne internet strane za povezivanje ljudi postati izlišne, jer poenta je i bila između ostalog u deljenju - kako ličnih vesti, tako i globalnih vesti, muzike, obaveštenja... Ako kongres izglasa taj zakon o Internetu, možda se više ni ovde čitati nećemo. 

Tako da, čini mi se, dragi moj Džoni, da bi ti mogao biti i poslednja velika vest koja je prohujala Netom. Možda se sada postavljaju poslednji spotovi sa tvojim likom, i muzikom, ili neko sada još dok se može, traži slike Vanesine, preslušava njenu muziku, traži po Vikiju podatke o vama. E, moj Džoni... Nisi ni sanjao da bi stvari mogle da odu u ovom pravcu. Da ti, koji si uvek bio pobornik nezavnisnih, malih... postaneš globalna vest i globalna dimna zavesa. 

Volela bih da sam se prevarila i da si samo još jedna u nizu Net vesti. Volela bih i nekako i osećam da će Ameri, ako ne budu mnogo lenji uspeti da ugnjave svoje kongresmene da ne glasaju za ovu sramotu od zakona. Obično građanstvo je zasuto apelima da svaki dan zovu, gnjave, dave svog kongresmena da ne glasa. I, ako budu dovoljno uporni i uspeće u tome, jer, njihov kongresmen, i njegova partija (a imaju ih svega dve) znaju da ako se ogluše o običnog građanina i njegov apel, gube sledeće izbore. Zato kod njih akcija ovakvog tipa i može da uspe. 

Ja ni ne znam ko je moj predstavnik u Skupštini, koga bih ja to cimala i kome dosađivala, kada bih htela da sprečim donošenje nekog zakona, tako da, s jedne strane nemam neki veliki motiv da glasam, a sa druge strane, niko mi ne podnosi raport i ne razbija glavu da li je radio u interesu jedne  plavuše. 

Što me vraća na izbore koji nas uskoro očekuju. Ko će se sada kod nas razvoditi, ko će biti dimna zavesa ovog proleća, da se uz hleba i igara malo zanimamo dok se oni ne podele i ne nameste i ušanče na prava mesta jer, treba sada malo zasukati rukave ne bi li se naredne 4 godine lepo plandovalo u nekom hladu, uz dobru platu i velike dnevnice. A račun? Šta smo imali? Ništa, jer mi nikome to ne polažemo, a ceh ispostavite onim mojim običnim građanima... 

Ako ništa drugo, ovde se barem zna ko pije - a ko plaća. Samo bih ja volela da mi jave - kako se zove taj čiji račun, recimo, ja plaćam - pa da ga kad mi nešto ustreba i priupitam. Pa neka onda i platim. Jer, kad je beg bio cicija...

Ubij me, nežno, komplimentom

POZAJMLJENO IZ 24 SATA KOMPLIMENTI

E, jesam drndoš... Mislim, bilo bi dražesno da naučim da čitam novine kao plavuša iz vica i mnogima bi bilo lakše. Ali, ne ide to tako, sestro slatka. Dođe mi pod ruke (mada su ovde više oči te pod šta je došlo) tekst o tome koji su to komplimenti koje žena želi da čuje. Prvi savet, odmah paf, da uzmem štrik pa do neke žalosne vrbe. Pomislih, možda da je taj stavljen na poslednje mesto, možda bi bilo blaže i "svarljivije". Ali čak i na poslednjem mestu uputstvo da prvenstveno treba pohvaliti njenu pamet (... prva rečenica u uputstvu glasi: DA, ŽENE IH TAKOĐE IMAJU -misleći na pamet jelte, no, greška već u startu - jer koliko god mi bile pametne nemamo više od jedne pameti - pa bi trebalo da glasi DA ŽENE JE TAKOĐE IMAJU... ali da ne pravim samoj sebi zamke - ŽENE I MUŠKARCI SVAKAKO IMAJU PAMET,  a o količini i kvalitetu iste,  može se diskutovati, ali reći da je i žene imaju, u najmanju ruku je smešno jer, ispada da su žene "niža" bića od muškaraca.
Dragi muški, koji primenjujete takve drage Savete, proverite, možda ste vi u grupi retkih srećnika te naiđoste na ženu sa pameću (znači, ima i mozak... ihaj, mašala kapital...). Kaže draga Saveta, nemojte samo da je hvalite da se lepo obukla, ili nedajbože da ima lepe oči i zanosne usne... pameti njene pohvalite, i ona će da procveta.

Pametna žena zna da je pametna, kao i muškarac. Vređati nečiju inteligenciju time što ćete joj reći... dušo, ti si tako pametna, visprena, inteligentna, snalažljiva u prirodi i društvu, stvarno je bljak. U šali da, u nekim slučajevima kada to ima psihološki efekat podrške, da,  u određenim situacijama, da. Ali u običnoj, rutinskoj situaciji, verujte, nemojte joj dati takav kompliment.

Bolje je da podelite neke obaveze sa njom, nego da na taj sitnoulagivački način pokušate da opravdate zašto niste vi: bili u nabavci, platili račune, otišli na roditeljski, napravili godišnji plan za kućni budžet, raspitali se za kredit, bili na sastanku kućnog saveta... Ženi koja sve odradi sama, ne treba takav kompliment. Ona koja to ne ume ili neće, ona takav kompliment ni ne želi, kao što ni ne želi da zna kako se sve to radi. To su one što nisu shvatile poentu vica o plavušama.

Drugi kompliment koji preporučuju jeste da je pohvalite za LIČNA DOSTIGNUĆA. U društvu u kom dominiraju muškarci bitno je da prepoznate da je vaša draga spremna da se popne na društvenoj, socijalnoj ili bilo kojoj drugoj lestvici. Naravno, bilo bi dobro da pre toga skuva ručak za sutra, ispegla, opere i ostale sitnice tog tipa odradi, a onda slobodno može da se penje po lestvicama. I, kad se vrati kući, vi je pohvalite. Nemam šta mnogo da dodam. Jer, muškarac koji razume ženinu potrebu da se usavršava, ili dokaže i na nekom novom polju jeste stalno uz nju, i prati njen rad i jeste njena najveća podrška. Dvoje ljudi koji su u vezi/braku, kako god, jednostavno žive sve te trenutke, i ako će samo ponekad parnter da se seti svega što ona radi, bolje i da se ne seti.

Sledeća stavka govori da joj treba udeliti kompliment zbog NAČINA NA KOJI BRINE O SVOM MUŠKARCU. Hvala ti, draga, što si promenila svoj način života i podredila ga mom - ne, ne mislim ja tako, već tako savetuje draga Saveta. Jesam li ja ispala iz voza, ili pala s kruške, pa sam naivno do sada mislila da treba oboje da brinemo jedno o drugom,  da primetimo, osetimo, učinimo, razumemo? Da veza i jeste jedna vrsta uzajamnog prilagođavanja? Ali, izgleda da je model - ona brine o vama... kuva, pere, pegla, skuplja razbacane čarape - a vi jedete, prljate, gužvate, razbacujete čarape - ali ste dovoljno pošteni i dobri da joj se zahvalite što ona sve to odradi za vas. Komentar? Ne. Možda, u stvari neko meni objasni o čemu je ovde reč.

Poslednja stavka je pohvala NJENOG RODITELJSTVA. O ovome ne bih jer nemam šta da kažem. Ne zato što smatram da majke ne treba hvaliti i poštovati - naprotiv - ali, jednostavno nedostatak ličnog iskustva me sprečava da jednostavno čisto intelektualizujem temu.

Sve u svemu, začin C. Komplimenti su bitni. Pohvale, afirmacije, podrška, jesu osnove na kojima počiva odnos dvoje ljudi. Dobar odnos. Kvalitetan. Ali, koliko kompliment može da bude vetar u nečija jedra, toliko i, ako je tek reda radi, i bez promišljanja upućen, može da bude ubojita strelica. Nema univerzalnog saveta, kao što nema ni univerzalnog komplimenta. Znam da nisam mnogo pomogla, ali, barem sam se potrudila da neki sami sebi ne odmognu. A, ako se i to desi, uvek mogu da se vadim na sledeće -  ko je još slušao savete jedne plavuše?